Meditacija smanjuje nivo stresa, ali i simptome depresije

Često ste napeti? Uznemireni? Ili neraspoloženi? Probajte da meditirate. Naučno je dokazano da tehnike pune svesnosti (mindfulness) i meditacije mogu da doprinesu u opuštanju, odagnavanju loših misli, ali i da pomognu kod anksioznosti i depresije, čak i da odagnaju bol.

Meditacija je tehnika relaksacije i sastoji se u usredređenosti pažnje na sadašnji trenutak.

Meditacija menja način na koji reagujemo na negativne misli. Možemo se osećati beznadežno, bezvredno, čak i besno na život (ili same sebe). Meditacijom nećemo odagnati ovakve misli i osećanja ili ih potisnuti. Naprotiv, postaćemo ih svesni, prihvatićemo ih, razumeti zašto i kada se
javljaju i tek onda ih se osloboditi.

Meditaicija smanjuje stres i anksioznost. Stalna izloženost njima može dovesti do depresije. Kada praktikujemo meditaciju, ojačavamo sposobnost da odagnamo negativne senzacije stresa i anksioznosti i opustimo se.

Meditacija donosi balans supstanci i hormona koje luči mozak. Najznačajniji među njima su seratonin i dopamin.

Meditacija čini mozak zdravijim. Studije su pokazale da meditiranjem poboljšavamo fokus i koncentraciju, jačamo kapacitete pamćenja. Potpomaže regenraciju nervnih ćelija i njihovih veza. Usporava starenje nervnog sistema. Dokazano je da ova tehnika opuštanja podstiče kreativnost.

Meditacija nam pomaže da se snađemo u depresivnim stanjima. Učeći da ostanemo u sadašnjem trenutku osposobljavamo se da primetimo upozorenja na prve naznake depresije.
Kada nas nešto jako iritira, umorni smo iz dana u dan, gubimo interesavanje za ono što inače volimo i u čemu uživamo, svesnost i prihvatanje takvih stanja navešće nas da pojačamo brigu o sebi.

Meditacija utiče na ponašanje: smanjuje impulsivnost, konfliktnost, a pojačava empatiju i razumevanje drugih.

Meditacija povećava angažman u fizičkoj aktivnosti.

Postoje mnogobrojne vrste meditacije. ali ovo su prvi koraci koje možete samostalno vežbati:

1. Smestite se u udoban položaj. Bilo da sedite, stojite ili ležite – jedino je važno da se osećate prijatno i opušteno. Najbolje bi bilo da zažmurite.
2. Fokusirajte se u potpunosti na disanje. Kako se osećate dok udišete vazduh? A kako kad izdišete? Poslušajte svoje disanje. Može se dogoditi da vam misli odlutaju. To je sasvim uobičajeno. Samo ih ponovo vratite na disanje.
3. Zatim usmerite pažnju na svoje telo. Započnite “skeniranje”. Možete krenuti od glave, od stopala ili od šaka. Osmotrite celo telo, svaki njegov deo. Proverite da li vas nešto boli, gde osećate tenziju. Ako u bilo kojem delu tela osećate neprijatnost, napetost ili bol, pokušajte da vizualizujete kako opušteno disanje prenosite na taj deo tela. Zamislite kako se mišići opuštaju i bol nestaje.
4. Kada proverite i opustite celo telo, vratite pažnju na disanje.
5. Ako se tokom disanja pojavi neprijatna misao ili emocija, potvrdite je i fokus vratite na disanje. Dišite polako i duboko onoliko koliko vam prija.

Meditirajte uvek u isto vreme. Neka ovo bude jedna lepa antistres svakodnevna rutina.

U početku je dovoljno i pet minuta meditacije dnevno. Tokom vremena produžićete trajanje praktikovanja ove tehnike opuštanja. Naučnici tvrde da se najbolji rezultati postižu kada meditiranju posvetimo 30 minuta.

Vreme i mesto meditiranja prilagodite sebi i svom načinu života. To možete činiti i tokom tuširanja svako jutro. Možda će vam više prijati da meditirate u krevetu pred spavanje ili dok sedite u prirodi. Isporbajte različite načine meditacije i pronađite onaj koji vam najviše
odgovara.

Meditacija zahteva izvestan napor i vreme. Možda nećete odmah osetiti značajan napredak. Proučavaoci uticaja meditacije zaključili su da se benefiti primećuju nakon šest nedelja. Fokusirajte se na pozitivne promene, čak i one najmanje.

Meditacijom osvešćujemo misli i osećanja. Može se dogoditi da meditiranjem osvestite loše misli i da vas to ne opusti, nego dodatno uznemiri. Ako se nađete u ovakvoj situaciji, prekinite sa meditiranjem i zatražite pomoć stručnjaka. Ako ste često loše raspoloženi i bezvoljni, ako primećujete da je kvalitet vašeg života značajno opao, da se jedva nosite sa svakodnevnim životom i obavezama, pomišljate da povredite sebe ili drugu osobu, razmišljate o smrti, umiranju, okončanju svih problema… najverovatnije se suočavate sa depresijom. U tom slučaju, morate se obratiti terapeutu, stručnjaku za mentalne bolesti, uz čiju ćete pomoć polako menjati način života. Samostalno praktikovanje meditacije u ovom slučaju nije dovoljno. Ohrabrujuće je što mnoge terapije depresije, između ostalog, uključuju i meditaciju.

Za većinu ludi meditiranje donosi isključivo benefite. Dovoljno je odvojiti nekoliko minuta ujutru i/ili uveče i uočiti šta se dešava kada umirimo um, sagledamo svoje misli i osećanja i prevaziđemo ih bez značajnih reakcija. Istraživanja tvrde da bi tih nekoliko minuta svakodnevne meditacije moglo napraviti značajnu razliku u kavalitetu života.